Dobro došli na vebsajt posvećen fascinantnoj mitologiji starih Grka! Mitologija je mnogo više od zbirke drevnih priča – to je ogledalo kroz koje stari narodi, a posebno Grci, tumače svet, život i ljudsku prirodu. Grčka mitologija ističe se time što je stvorila bogove po meri čoveka – Zevs, Hera, Atena, Apolon i drugi grčki bogovi nisu bili nedodirljive sile, već su to likovi puni emocija, strasti i slabosti, baš kao i ljudi koji su ih zamišljali.
No, da bismo ušli dublje u ovu temu važno je pre svega postaviti dobre temelje, odnosno definisati glavne pojmove. Sama reč mitologija potiče iz grčkog jezika i sastoji se od dve reči (Liddell & Scott, 1940):
• μῦθος (mythos) – što znači priča, govor, kazivanje, naročito u značenju legenda, mit, odnosno priča koja objašnjava poreklo sveta, bogova, junaka, običaja itd.
• λογία (logia) – što dolazi od λόγος (logos), a znači reč, govor, proučavanje, nauka.
Kao što ističe Burkert (1985), mythos je izvorno označavao govor, priču ili kazivanje s autoritetom, dok logos s vremenom poprima značenje racionalnog govora i naučnog objašnjenja. U klasičnoj tradiciji, ta dva pojma se objedinjuju u reč mythologia, koja označava proučavanje mitova.
(Burkert, W. (1985). Greek Religion (J. Raffan, Trans.). Harvard University Press.)
Dakle, mitologija (mythologia) doslovno znači proučavanje mitova ili nauka o mitovima. Grčka mitologija prevashodno predstavlja korpus mitova koji potiču iz stare Grčke. Bave se različitim pojavama i pitanjima koja su zaokupljala um antičkog čoveka. Kao što je primetila Edith Hamilton (1942), „grčka mitologija ne osvetljava toliko kako su ljudi živeli u primitivnim uslovima, koliko osvetljava u kojoj meri su Grci uzdigli ljudsku svest i duh iznad tame.” Umesto da se plaše nepoznatog, Grci su mu dali ljudsko lice – a time i započeli dugotrajan proces promišljanja i postavljanja pitanja na koja ne postoji jednoznačan odgovor.
Na ovom sajtu ćemo se baviti istraživanjem mitova koji su oblikovali ne samo antičku Grčku, već i celokupnu zapadnu civilizaciju. Oni su bili i prva nauka, i prva filozofija, i prva književnost. Bili su pokušaj da se objasni svet i čovekova sudbina u njemu – što ga čini jedinstvenim u poređenju sa drugim mitologijama sveta. Od priča o stvaranju sveta, preko heroja poput Herakla i Odiseja, sve do tragičnih sudbina likova kao što su Edip i Antigona – svaki mit nosi u sebi odraz univerzalnih istina koje ostaju aktuelne i dan-danas.
Cilj nam je bio da objedinimo svet grčke mitologije kroz četiri ključne oblasti: bogove i (polu)božanstva, heroje, mitološka bića, i mitove koji su oblikovali duh antičke Grčke. Istražićemo priče o Posejdonu, Afroditi, Apolonu i drugim bogovima, razumevajući ne samo njihovu simboliku već i njihovu ljudsku prirodu. Jedna od tema je takođe to kako su se tokom hiljada godina ove priče razvijale – od najranijih pesnika do savremenih interpretacija.
Najpoznatije grčke mitove — predanja koja su prenošena vekovima.
Bogove i božanstva u grčkoj mitologiji — što uključuje njihov značaj, simboliku i ulogu u svetu.
Priče koje oblikuju kulturu — i koje (donekle) daju odgovore na mala i velika pitanja: kako je grčka mitologija uticala na književnost, umetnost i savremenu misao u celini.
Preporuke knjiga i filmova — što podrazumeva klasičnu i modernu literaturu koja se bavi mitologijom, kako za početnike – tako i za dugogodišnje entuzijaste. Drugim rečima, knjige i filmovi koje će oplemeniti i obogatiti način na koji doživljavate mitologiju.
Vodič kroz mitologiju — jasna objašnjenja zašto su mitovi važni, kako su nastali i šta znače danas.
„Mitologija nije laž; ona je poezija, metafora. Dobro je rečeno da je mitologija pretposlednja istina – pretposlednja, jer se poslednja istina ne može izraziti rečima.“
Joseph Campbell - "The Power of Myth"
